Besedništvo u Srbiji
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 13 | Nivo:
Pravni fakultet
Besedništvo i retorika
Reč, rečitost, govor, beseda, retorika,
besedništvo, elokvencija, oratorstvo … Koliko li još pojmova pokušava da opiše
jednu od najčudesnijih ljudskih osobina i delatnosti, onu po kojoj se čovek
razlikuje od svih drugih vrsta? Božanski dar da mogu međusobno da se
sporazumeju pomoću reči ili, kako bi se danas modernije reklo – da verbalno
komuniciraju, od vajkada je jedan broj ljudi prihvatio kao poklon sa neba, kao
vazduh ili vodu, i njime se koristio u izvornom obliku, dok su drugi vodili
računa o tome kako da upotrebljavaju tu dragocenu sposobnost i moć.
Imenica rhetor – besednik, u izvorima se
najranije javlja kod Homera. Tek početkom IV veka pre n.e. Isokrat koristi reč
rhetoreia – rečitost, elokvencija, a potom počinje da se upotrebljava i pojam
rhetorike - retorika. Prema nekim mišljenjima, reč rhetorike je sačinio tek
Platon u dijalogu Gorgija, posle čega taj termin ulazi u najširu upotrebu, pogotovo
od Aristotela.
Retorika predstavlja teoriju, skup pravila o
lepom govoru, a besedništvo (govorništvo) praksu u kojoj se ta pravila
primenjuju. Već su sofisti najpre nastojali da govorom ubeđuju slušaoce, a
potom da na druge prenose svoja iskustva kako se uspešno govori. Skoro svaki od
njih je otkrivao izvesna pravila o tome kako se slušaoci najefektnije
pridobijaju izgovorenom rečju. Iz toga su nastali prvi priručnici besedništva –
rhetorike techne. Sofisti su prvi počeli da izgrađuju retoriku kao sistem
pravila koja olakšavaju da se beseda uspešno sastavi i održi, dok je proizvod
tih primenjenih pravila bio sam govor, odnosno besedništvo. Istorijski
posmatrano, besedništvo prethodi retorici. Najpre se razvijala govornička
praksa, da bi se tek kasnije, na osnovu nje, oformila i izgradila govornička
pravila i uputstva, retorika.
Retorika razvrstava govore prema raznim
kriterijumima. Od antike do danas se klasifikuju na informativni govor (u
rimskoj podeli: docere), govor koji uverava i pokreće na akciju (rimsko movere)
i zabavljački govor (delectare). Još od antičkih vremena ustalila se podela na
tri osnovne vrste govorništva – sudsko, političko i prigodno. Ova
klasifikacija, koju je naročito afirmisao Aristotel (mada je postojala i pre
njega), održala se do danas. Prema njegovim rečima, sudsko besedništvo je svako
ono u kome »susrećemo optužbu i odbranu«, političko je ono u kome se »na nešto
podstiče ili od nečega odvraća«, a prigodno ono koje »nešto hvali ili kudi«
(Retorika I 3, 5). Za ove vrste besedništva koriste se i pojmovi forenzično
besedništvo (sudsko), deliberativno besedništvo (političko) i epideiktičko
(prigodno, koje se često naziva i pohvalno ili svečano). Grčki ekvivalenti su
bili genos dikanikon za sudski govor, genos symbouleutikon (bukvalno:
savetodavni, nagovarajući) za političku besedu i genos panegyrikon za prigodni
– pohvalni govor.
Svaka beseda se sastoji iz dve osnovne
komponente: logičke i estetske, odnosno sadržine i forme ili, još jasnije, od
onog ‘šta se govori’ i onoga ‘kako se govori’. U raznim vremenima, s obzirom na
raznovrsne okolnosti, prednost se često davala jednoj ili drugoj komponenti.
Celokupna isorija retorike se proglašava za nesamostalnu nauku ili pak, nauku
nad naukama.
---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com
besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!